Амброзија – препознајте коров


Амброзија (лат. Ambrosia artemisiofolia) је род инвазивних корова, једна од најпознатијих и најопаснијих алергених биљака на свету. У народу је позната и под називима лимунџик, опаш, парложна трава, пеленаста амброзија, американка и фазануша. Амброзија је једногодишња биљка висине од 20 cm до 2 m. Корен је вретенаст, стабло је усправно, разгранато, са листовима јајоликог облика, посутим длачицама, јако изрезаним, са уским режњевима. Пресек стабла је четвртаст или округао. У природи је нико не једе због горког укуса. Цветови су скупљени у дуге гроздасте цвасти на врху стабала и грана, жућкасте боје. Ниче од средине априла, а цвета у касно лето и јесен, од средине јула до првих јесењих мразева.

Цвет биљке Ambrosia artemisiofolia

Ambrosia artemisiofolia у пољу

Штетност

Полен амброзије изазива алергију код 10% људи. Од свих поленских алергија полен амброзије је узрочник у 50 до 60% случајева. Код најосетљивијих особа 8-20 поленових зрна у 1 m³ ваздуха може да изазове јаке реакције, а само једна биљка амброзије продукује 1-8 милијарди поленових зрна.

У полену амброзије је констатовано 52 једињења која су алергогена од којих су 6 посебно опасни. Алергијска реакција се првенствено јавља на горњим дисајним путевима. Отежано дисање и појачана секреција су основни облици алергије која може у неким ситуацијама прећи и у астматичне нападе. Све чешће се у свету бележе смртни случајеви изазвани претераном алергијском реакцијом на амброзију.

Амброзија не изазива само реакције код људи већ и код животиња.

Историја

Амброзија није европска биљка. Донета је из Америке на неком од прекоокеанских бродова крајем 19. века и од тада се полако и незадрживо шири Европом. Тренутно је има више у Европи него у Америци. Једна биљка може произвести и више од милијарду зрна полена који се уз помоћ ветра могу распршити на површину од више квадратних километара. Зрно полена задржава клијавост и до 40 година. Амброзија првенствено настањује неуређено и запуштено земљиште. Најефикаснији начин уништавања је чупање из корена, али и неговање ниског растиња утиче на затирање. У случају већих површина примењује се и редовно кошење до 5 cm изнад земље, а само понекад и третман тоталним хербицидима. Ако се не коси ниско израста поново у року од 20 дана.

Биљка Амброзије са цватом

Подаци у Србији

Амброзија је први пут је у Србији примећена у Сремским Карловцима 1953. године. По подацима из 2006. године у Београду је појединих дана измерено и до 400 поленових зрна по m³, а према подацима ИНЕП у Београду има 700 изданака по m2. Од 2006. године се посебно води рачуна и покренута је широка акција за надгледање површина и уклањање овог корова.

Изглед зреле биљке Амброзије у пољу

Како да препознате Амброзију

Амброзија је једногодишња зељаста биљка распрострањена широм Балкана. Аутохтона је у САД одакле се увозом семена житарицâ и детелинâ пренела у Европу 1863. године. Сматра се да је ширење по Балкану почело 1941. године.

Висока је 1-1,5 метар (уобичајено око 70 cm). У нашем климату ниче половином априла месеца. Корен је вретенаст и плитко усађен у тло. Стабло је усправно, разгранато, са длачицама, на пресеку четвртасто или округласто.

Први листови су тамнозелени и длакави са горње стране, блеђи и више длакави с доње стране, по ободу трепавичави. Лисна плоча је перасто дељена, с два пара широких јајасто-ланцетастих делова и крупнијим вршним делом; лисне дршке су длакаве, по дужини скоро једнаке са лисном плочом. Следећи листови су густо длакави, исечени, са два овална назубљена (до перасто раздељена) бочна сегмента и крупнијим троделним, објајастим длакавим вршним дегментом. Пети и шести лист су перасто исечени и длакави као претходни листови.

Изглед листа Амброзије са горње стране

Цветови су скупљени у дуге, жуте, гроздасте цвасти на врху стабла. Цвета од половине јула па све до првих хладнијих дана. Мушки цветови су распоређени на врху цвасти и окренути на доле. Женски су ниже постављени у лисним пазусима. Због оваквог распореда цветова смањена је сигурност оплођавања ветром те мушки цветови производе енормну количину полена. Једна биљка је способна, током сезоне, произвести преко милијарде зрна полена (чак до 8 млрд.) а амерички научници су проценили да је сезонска количина полена 100 милиона тона. По зрелој биљци се образује од 500-3.000 семенки, са животним веком до 40 година у неповољним условима околине. Количина полена повећава се током кишног пролећа и топлог лета, а смањује се ако је кишовито, што је логичан след догађаја који треба запазити код планирања искорењивања у сезони.

Цветови Амброзије су скупљени у дуге, жуте, гроздасте цвасти на врху стабла

Расте на запуштеним земљиштима поред пруге, пута, ограде… опште посматрано: тамо где не постоји довољно конкурентских биљака. Уколико се једном појави а ништа не предузме тада се шири огромном брзином. Домаће животиње је инстиктивно не користе за исхрану јер је благо горког укуса а природних непријатеља одн. конзумената нема (научници врше експерименте са извесним инсектима који би требали ограничити њено неумерено ширење). Често се појављује у усевима (кукуруз, сунцокрет, шећерна репа, соја, кромпир и поврће) те је примена хербицида комлексна и неизвесна узевши у обзир шароликост агротехничких поступака на нашим просторима и тежњу да се пређе на еколошку пољопривреду. Хемијска средства треба примењивати само по саветима стручњака!

Расте тамо где не постоји довољно конкурентских биљака - на запуштеним земљиштима поред пруге, пута, ограде...

Како се решити Амброзије

Једино сигурно средство борбе против ње је информисање јавности о ботаничким карактеристикама и стално физичко уклањање пред цветање и кошење на висину испод 5 cm. Пошто је овај поступак неизводив за комуналне службе сваки појединац мора дати свој допринос у виду чупања биљке где год је нађе (корен је плитко у тлу). Употреба рукавица се препоручује особама са осетљивијом кожом дланова а и не мора (подоста је мистификација везано за ову лепу биљку што проистиче из некритичког усвајања информација из медија!?).

Током чупања амброзије не треба је мешати са лековитим дивљим пеленом (Artemisia vulgaris L. – Compositae) који има исто станиште и личи на прави пелен (Artemisia absinthium L.) а врло мало на њу (пелен је витког стабла са ситнијим, перастим листовима док је амброзија робустнија и са крупним листовима зелене боје без икакве примесе сребрнасте).

Лековити дивљи пелен (Artemisia vulgaris L. – Compositae) није Амброзија!

Извор: Народна медицина и Википедија